Svoj razvojni put Ekonomski fakultet u Kragujevcu otpočeo je kao Odeljenje Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kada, u jesen 1960. godine, upisuje prvu generaciju studenata. Od 16. decembra 1975. godine Fakultet se razvija kao samostalna naučno-obrazovna institucija.

Na osnovu Uredbe o osnivanju u Kragujevcu Odeljenja Ekonomskog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju je Izvršno veće Narodne skupštine Srbije donelo 1. oktobra 1960. godine, na Odeljenju je upisana prva generacija studenata. U prvu godinu studija upisana su 142 redovna i 489 vanrednih studenata.

Svečano otvaranje Odeljenja, u prisustvu prvog šefa Odeljenja, inž. Atanasija Popovića, vanrednog profesora, izvršeno je 17. oktobra, a nastava na Odeljenju počela je 20. oktobra 1960. godine. Prvo predavanje, iz predmeta Osnovi političke ekonomije, održao je dr Miladin Korać, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Celokupnu nastavu i vežbe izvodili su nastavnici i saradnici Ekonomskog fakulteta iz Beograda. Pored sekretara Odeljenja, u administraciji su tada radila još samo dva radnika – vozač i kurir.

Prostor za rad Odeljenja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu obezbeđen je, od strane tadašnjeg Sreza Kragujevac, u zgradi Učiteljske škole „Miloje Pavlović“. U toj impozantnoj školskoj zgradi adaptirana je jedna slušaonica i tri manje prostorije za održavanje vežbi i za rad administracije. U tim skromnim smeštajnim uslovima, ukupne korisne površine 144 kvadratna metra, Odeljenje je ostalo do 22. decembra 1961. godine.

Odeljenje se iz Učiteljske škole preselilo na novu lokaciju. Zgrada u ulici Svetozara Markovića 69, u kojoj je između dva svetska rata bio Internat za učenike iz Makedonije koji su se školovali u Kragujevcu, adaptirana je uključujući i dogradnju amfiteatra za studente najmasovnije, prve godine studija. Na taj način je raspoloživi prostor povećan na 3.000 kvadratnih metara, što je predstavljalo solidnu osnovu za rad Odeljenja. U toj zgradi ova visokoškolska ustanova ostala je narednih dvadeset godina – do jeseni 1981. godine. Tada je završena namenski projektovana i građena zgrada, među najlepšim u kompleksu Univerziteta, ukupne korisne površine 7.570 kvadratnih metara. Današnja zgrada ima savremeno opremljene učionice, amfiteatar, informatičke kabinete, laboratorije za strane jezike, biblioteku, savremeno opremljene kabinete za nastavnike i saradnike i prostorije za obavljanje administrativnih poslova.

Na osnovu odluke Saveta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nastava na Odeljenju u Kragujevcu, za prvi i drugi stepen, izvođena je po nastavnom planu za Odsek ekonomije preduzeća (Odsek B) na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ti sadržaji obrazovanja osiguravali su sticanje više stručne spreme po završetku druge godine studija (zvanje ekonomiste), odnosno visoke stručne spreme posle završene četvrte godine studija i odbrane diplomskog rada (zvanje diplomiranog ekonomiste). Po ovom nastavnom planu, po kojem je na svakoj godini studija bilo po sedam ispita, izvođena je nastava na Odeljenju Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu do školske 1965/66. godine. Tada je usvojen novi nastavni plan kada biva ukinuta dvostepena nastava i uspostavljena jedinstvena četvorogodišnja nastava ekonomskog obrazovanja.

Drugi po redu nastavni plan, koji je počeo da se primenjuje od školske 1966/67. godine, utvrdio je jedinstvenu i zajedničku nastavu za studente prve i druge godine studija, dok se upisom treće godine studija student mogao opredeljivati za studije specifičnih ekonomskih problema u skladu sa svojim sklonostima, interesovanjem i ostvarenim rezultatima u dotadašnjim studijama. Novi nastavni plan na beogradskom Ekonomskom fakultetu imao je pet smerova: Smer ekonomske politike i planiranja, Smer ekonomske statistike i kibernetike, Smer ekonomike i organizacije preduzeća, Finansijsko-računovodstveni smer i Spoljno-trgovinski smer. Međutim, na Odeljenju u Kragujevcu, zbog još uvek neizgrađene kadrovske baze i nedostatka prostorija, nastava se odvijala samo na Smeru ekonomike i organizacije preduzeća.

Ovaj nastavni plan, u odnosu na prethodni, koncipiran je sa širim programom naučno-nastavnih disciplina koje se slušaju na pojedinim godinama studija. On polazi od potrebe stalnog inoviranja i proširivanja ukupnog fonda znanja diplomiranih ekonomista. U tom smislu će biti, tokom narednog desetogodišnjeg perioda, dopunjavan novim nastavnim sadržajima. U njega su uvedene i neke nove nastavne discipline koje inače nisu bile zastupljene u ranijim nastavnim planovima Fakulteta u Beogradu. Ostaće na snazi sve do osamostaljenja Odeljenja i njegovog prerastanja u samostalni fakultet.

Prema ovom nastavnom planu, nastavni sadržaji su izučavani u okviru 33 nastavna predmeta: na prvoj, trećoj i četvrtoj godini studija bilo je po osam, a na drugoj godini devet predmeta. Strani jezik je bio obavezan u prvoj i drugoj godini studija, uz ostavljenu mogućnost da se, u fakultativnom statusu, sluša i u trećoj i četvrtoj godini.

Za izvođenje svih vidova nastave (predavanja, vežbe, predispitne obaveze, konsultacije, seminarski radovi, ispiti) značajno je naglasiti da su se oni svakoga dana, tokom školske godine, obavljali prema planu i rasporedu sačinjenom na početku svake školske godine, tako da nijednom od osnivanja Odeljenja nije bilo prekida ili zaustavljanja nastavnog procesa. Ukratko, nastavni proces odvijao se, i prema nivou i prema kriterijumima, pod istim uslovima i imao je iste karakteristike kao i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Prvih godina po osnivanju Odeljenja u Kragujevcu celokupnu nastavu izvodili su nastavnici i saradnici sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Sve do diplomiranja prve generacije studenata, razvoj sopstvenog kadra zasniva se na angažovanju već formiranih stručnjaka koji su u stalnom ili dopunskom radnom odnosu izvodili nastavu na Odeljenju u Kragujevcu. Tako je sredinom 1960-ih godina na Odeljenju bilo zaposleno dva nastavnika u zvanju predavača i višeg predavača i 14 asistenata, od kojih 7 u stalnom radnom odnosu. U to vreme definisani su kriterijumi i principi kadrovske politike čija se generalna orijentacija sastojala u pretežnom oslanjanju na sopstvene kadrovske potencijale. Formiranje sopstvenog naučnog podmlatka uglavnom je ostvarivano angažovanjem mladih i talentovanih diplomiranih ekonomista koji su kao asistenti nastavljali dalje školovanje i usavršavanje. Ovakva orijentacija u kadrovskoj politici Odeljenja naišla je na podršku matičnog fakulteta u Beogradu, posebno u odabiranju najboljih studenata, njihovom angažovanju za asistente i pružanju pomoći u stručnom i naučnom usavršavanju. Treba istaći i činjenicu da je izbor nastavnika i saradnika na Odeljenju obavljalo Nastavno-naučno veće Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a prema normama i kriterijumima Univerziteta u Beogradu.

Veliku podršku u razvoju sopstvenog kadra Odeljenja pružala je i SO Kragujevac materijalnim stimulisanjem usavršavanja na poslediplomskim studijama, učešćem u troškovima izrade i publikovanja magistarskih i doktorskih disertacija, davanjem stipendija i sl. Istovremeno, nastavljena je i praksa angažovanja nastavnika iz redova afirmisanih naučnih radnika u privredi, institutima, organima uprave i društvenim delatnostima.

Osnovna pažnja u kadrovskoj politici Odeljenja, a kasnije i Fakulteta, posvećivana je kvalitetu naučno-nastavnog kadra. U tom cilju veoma rigorozno su primenjivani kriterijumi kadrovske politike Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao i odredbe Zakona o visokom školstvu. Tako je u momentu osamostaljivanja 1975. godine, Ekonomski fakultet u Kragujevcu služio kao primer u pogledu kadrova ostalim visokoškolskim institucijama u Srbiji koje su u to vreme imale status odeljenja ili fakulteta u razvoju. Kontinuiranim kadrovskim jačanjem, krajem 1975. godine, na Odeljenju su u stalnom radnom odnosu bila četiri vanredna profesora, sedam docenata, jedan profesor više škole, jedanaest asistenata i šest asistenata-pripravnika.

Normalno funkcionisanje jedne visokoškolske institucije nemoguće je obezbediti bez dobro organizovanog rada biblioteke. Otuda se, s pravom, može reći da efikasna cirkulacija knjiga, časopisa i stručnih publikacija, predstavlja krvotok u radu visokoškolske institucije. Upravo zbog ovakvog shvatanja potrebe za efikasnim funkcionisanjem biblioteke, ona je na Ekonomskom fakultetu otpočela sa radom gotovo istovremeno sa osnivanjem Odeljenja. Neophodnost organizovanja rada biblioteke na Odeljenju Ekonomskog fakulteta ogledala se i u činjenici da u Kragujevcu nije bilo biblioteke koja bi raspolagala usko stručnom literaturom iz oblasti ekonomskih nauka.

Početak rada biblioteke bio je vezan za mnoge teškoće koje su se manifestovale u nedovoljnom knjižnom fondu, smeštajnim kapacitetima i drugim ne manje značajnim problemima. Veliki doprinos u rešavanju početnih teškoća koje su pratile prve godine rada Biblioteke, dao je Ekonomski fakultet iz Beograda koji je veliki broj knjiga izdvojio iz svog knjižnog fonda za potrebe biblioteke ovog Odeljenja. Nije izostala ni neophodna stručna pomoć koja je dolazila od strane našeg matičnog fakulteta.

Neposredno po otvaranju, biblioteka je započela sa nabavkom knjiga i časopisa, tako da je krajem 1963. godine raspolagala sa 1.300 knjiga i 15 različitih časopisa. U prvim godinama svoga rada ona je raspolagala sa veoma skromnim smeštajnim prostorom koji je bio ograničen na 40 kvadratnih metara. Sa obezbeđenjem adekvatnijih prostorija i poboljšanjem smeštajnih kapaciteta rastao je i knjižni fond. Zahvaljujući stalnom ulaganju u nabavku knjiga, knjižni fond je početkom 1970-ih godina povećan na 5.500 knjiga, 42 domaća i 23 strana stručna časopisa.

Posle petnaestogodišnjeg uspešnog rada i rešavanja tekućih i strateških pitanja, došlo je do promene statusa Odeljenja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Stekli su se realni uslovi za osamostaljivanje i prerastanje Odeljenja u samostalnu visokoškolsku ustanovu. O tome su se zaposleni izjasnili na referendumu koji je održan 16. decembra 1975. godine. Tada su plebiscitarno odlučili da nastave rad kao Ekonomski fakultet, koji je već 21. maja 1976. godine ušao u sastav novoosnovanog Univerziteta u Kragujevcu. U znak sećanja na te značajne međaše, Ekonomski fakultet obeležava 16. decembar kao svoj Dan, a Univerzitet u Kragujevcu 21. maj kao datum svoga konstituisanja.

Tako je posle decenije i po završen značajan period u razvoju Odeljenja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Sa oko hiljadu studenata, koliko je bilo prosečno na Odeljenju, ova visokoškolska ustanova u celosti je ispunila očekivanja. Uporedo su rešavani brojni zadaci: stvaranje kadrovske baze iz redova najtalentovanijih diplomiranih ekonomista iz sopstvene sredine, adaptacija i dogradnja zgrade u ulici Svetozara Markovića, jačanje ukupne materijalne baze, povećanje knjižnog fonda u biblioteci, podizanje studentskog standarda na viši nivo, respektivni rezultati u oblasti naučno-istraživačkog rada, širi uticaj u užoj i široj društvenoj sredini i dr. Posebno je bilo zapaženo delovanje ekonomista i diplomiranih ekonomista u privredi i društvenim delatnostima u Kragujevcu i njegovom gravitacionom području. U isto vreme, bilo je vidno učešće studenata u društveno-političkom životu. Na taj način u krilu Odeljenja stvorene su neophodne pretpostavke za konstituisanje samostalnog Ekonomskog fakulteta, što se i dogodilo na osnovu rezultata referenduma od 16. decembra 1975. godine.