Свака годишњица и јубилеј, враћа нас у прошлост, буди сећања и бројне успомене. То је уједно и прилика да се сумирају резултати, направи анализа свега онога што је урађено, али и поставе темељи за будући развој и функционисање. Од дана када је донета Уредба Извршног већа Народне скупштине Србије, 1. октобра 1960, да се оснује Одељење Економског факултета Универзитета у Београду, са седиштем у Крагујевцу, почиње историја која траје пуних 60 година. Историја која је утемељена званичним прерастањем Одељења у самосталну високошколску институцију која је, 21. маја 1976, била један од оснивача Универзитета у Крагујевцу.
Од оснивања до данас, Економски факултет карактерише непрекидан и посвећен рад његових наставника и сарадника на унапређивању и осавремењавању наставног процеса, подизању нивоа научног рада, тражењу путева да се стечена знања и искуства непосредно пренесу на пословно окружење, дајући допринос развоју привреде и друштва у целини. На историјске околности, економске изазове, турбулентна кретања на пољу образовања и развоја науке, током протеклих 60 година свог постојања, Економски факултет се трудио да увек има адекватан и прави одговор. Првобитно осмишљен као извориште знања, вештина и компетентности из области економске науке, а као резултат сагледавања текућих и будућих потреба друштвеног и привредног живота Централне Србије, Економски факултет је брзо прерастао те оквире и постао једна од водећих високошколских институција из области економије и менаџмента на територији читаве земље.
Динамичан развој Факултета, био је условљен променама у окружењу, посебно у друштвено-политичком и привредно-системском домену, што је имало непосредног одраза на промене у нaстaвним плaнoвимa и прoгрaмимa и све веће приближавање теорије и праксе. При томе, Факултет је делио судбину ширих друштвених и економских промена, а често је и сам био у прилици да непосредно утиче на неке промене и трпи њихов утицај. Чинио је то, са осећајем професионалне одговорности и још веће одговорности за неопходност сопствених промена, у времену у коме се живело. Лепа искуства су нас унапређивала, а ружна јачала и терала да будемо бољи и флексибилнији.
Током свог развоја, Економски факултет је стасао у престижну наставно-образовну и научно-истраживачку институцију, са јасно дефинисаном визијом, циљевима деловања и темељним вредностима. У протеклих 60 година постојања и рада, на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу укупно је дипломирало 10 447 студената основних студија, диплому мастера економских наука је стекло 782 студената, магистрирало је 146 студената, а докторске дисертације одбранило 107 студената.
Успех који је Економски факултет оствариo у протеклих 60 година, резултат је рада на четири кључна подручја: наставно-образовном подручју, научно-истраживачком подручју, подручју међународне сарадње и подручју сарадње са пословним окружењем. Свакако, перманентно улагање у савремену информационо-комуникациону технологију, осавремењавање библиотечког фонда, кабинета, лабораторија и учионица, представљало је conditio sine qua non за квалитетан рад студената, наставног и ненаставног особља, односно функционисања читавог Факултета.
Од суштинске важности за функционисање Економског факултета биле су континуиране промене у оквиру наставних планова и програма. У склопу бројних промена, треба издвојити увођење потпуно новог смера Менаџмент 1996, који је делимично иновиран 1998. Темељне промене наставног плана и програма, сагласно духу Болоњске делкларације, догодиле су се 2005. и 2006. године, када је, усвајањем, а касније и акредитацијом, два студијска програма (Економија и Пословна економија и менаџмент) са шест модула, на основним академским студијама, затим два студијска програма (Економија и Пословна економија и менаџмент) са седам модула, на мастер академским студијама и једног студијског програма (Економија), са три модула, на докторским академским студијама, завршен процес реформи које је, између осталог, захтевао тадашњи Закон о високом образовању.
У току 2018, као резултат међународног Erasmus програма, акредитован је потпуно нов студијски програм Финансијски менаџмент јавне управе, на мастер академским студијама. Исте године (2018), отпочело се са припремама за нови циклус акредитације на свим нивоима студија и, с тим у вези, дошло је до делимичних измена студијских програма на основним и мастер академским студијама. Резултат напора Централне комисије за акредитацију, матичних катедара и Наставно-научног већа Факултета, дошао је до изражаја током 2020. када је успешно завршена једна од највећих реформи наставних планова и програма у протеклих 60 година постојања и рада Економског факултета. Наиме, одлуком Националног акредитационог тела Факултет је успешно завршио акредитацију два потпуно нова студијска програма на основним академским студијама (Економија и пословно управљање и Пословна информатика) са десет модула и два потпуно нова студијска програма на мастер академским студијама (Економија и пословно управљање и Пословна информатика) са дванаест модула. Акредитацијом студијског програма Пословна информатика направљена је симбиоза економске науке и савремених информационо-комуникационих научних достигнућа, што је створило основу за јасно профилисање нових кадрова, које ће савремено тржиште радне снаге сигурно знати да препозна у наредном периоду.
На подручју наставно-образовне активности, Економски факултет је кренуо у сусрет акредитацији и мултидисциплинарних студија акредитујући, заједно са Природно-математичким факултетом и Факултетом инжeњерских наука, потпуно нов студијски програм Информационе технологије 4.0 на мастер академским студијама. Такође, заједно са Факултетом медицинских наука, успешно је акредитован заједнички студијски програм Менаџмент здравстеног система, на докторским академским студијама.
У години јубилеја, дугогодишња активност Катедре за рачуноводство, ревизију и пословне финансије, резултирала је међународном акредитацијом основних академских студија на модулу Рачуноводство и пословне финансије, од стране Британске асоцијације сертификованих и овлашћених рачуновођа (ACCA).То је прва међународна акредитација коју је, током 60 година постојања, добио Економски факултет Универзитета у Крагујевцу.
Такође, у 2020, конституисан је и Савет послодаваца, ново тело Факултета koje, у складу са чланом 60. Закона о високом образовању, треба да допринесе што бољем споју наставних планова и програма са практичним искуствима у компанијама и финансијским институцијама.
На подручју научно-истраживачког рада Економски факултет је остварио значајне резултате. Поред учешћа у бројним међународним пројектима (Tempus и Erasmus), 26 наставника и сарадника Факултета, од 2010. године, учествује у реализацији 12 пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја у оквиру актуелног пројектног циклуса. Осим тога, Факултет организује пројекте у којима учествују сви наставници и сарадници. Резултати тих пројеката публикују се у збoрницима радова на годишњем нивоу.
Економски факултет, у сарадњи са Савезом економиста Србије, организује традиционалан научни скуп под називом Институционалне промене као детерминанта привредног развоја Републике Србије. До сада је укупно одржано 19 научних скупова, а у припреми је и јубиларни двадесети научни скуп, који ће се одржати у априлу 2021.
Економски факултет, врло успешно организује и међународну научну конференцију Contemporary Issues in Economics, Business and Management EBM, са својим партнерима са Економског универзитета из Кракова (Пољска), Универзитетом из Месине (Италија) и Универзитетом за трговину и туризам из Кијева (Украјина).
Треба истаћи и рад Центра за економска истраживања који, бројним апликацијама и учешћима у пројектима на регионалном и националном нивоу, показује значајан научно-истраживачки потенцијал.
Часопис Економски хоризонти, који је основан 1999, у протеклом периоду, имао је запажен раст рејтинга у домаћим базама, а у 2020. години доживео је и међународну афирмацију, уласком у SCOPUS базу. Тиме се, поменути факултетски часопис, сврстао у водеће часописе из друштвено-хуманистике области у Републици Србији.
Подручје научно-истраживачке активности додатно је проширено оснивањем још једног часописа, Форум, који Економски факултет, под покровитељством Универзитета у Крагујевцу, издаје са Правним факултетом.
Битну карику у остваривању научно-истраживачке активности и функционисању читавог Факултета, представља Библиотека. Укупан библиотечки фонд чини 57.644 библиотечких јединица (уџбеници, приручници и остала наставна грађа, научне и стручне монографије, домаће и стране периодичне публикације, зборници, докторске дисертације, магистарске тезе, мастер радови и друга библиотечка грађа). Осим функције чувања и давања на коришћење свих врста публикација, Библиотека има улогу чворишта у систему дистрибуције научних информација, обезбеђујући приступ најквалитетнијим информационим изворима. Битан аспект рада Библиотеке је проналажење релевантних материјала у специјализованим базама података и јавно доступним претраживачима, који су неопходни научним истраживачима и студентима у свом раду.
Значајан сегмент развоја Економског факултета представља и међународна сарадња. Факултет има потписане уговоре о међународној сарадњи са бројним факултетима из Европске уније и земаља из окружења. Овде, пре свега, треба истаћи сарадњу са Економским универзитетом из Кракова (Пољска), Eкoнoмскo-пoслoвним фaкултeтoм Унивeрзитeтa из Maрибoра (Слoвeниja), Економским факултетом из Бања Луке (Босна и Херцеговина), Универзитетом Македонија из Солуна (Грчка) и Економским факултетом Универзитета у Зеници (Босна и Херцеговина). На плану међународне сарадње Економски факултет остварује значајан број размена професора и студената, гостујућих предавања и студијских боравака. Овакви облици сарадње, изузетно доприносе међународној афирмацији Факултета и припреми за екстерну евалуацију која се очекује у наредном периоду.
Полазећи од чињенице да само спој теорије и праксе може да профилише квалитетне дипломиране економисте и пословне информатичаре, Економски факултет посебну пажњу посвећује сарадњи са пословним и струковним окружењем. На трагу те чињенице, Факултет је потписао уговоре о сарадњи са већином пословних банака и осигуравајућих компанија које послују у Републици Србији, а све већи је број уговора о сарадњи са компанијама из реалног сектора. Сарадња са градом Крагујевцем, Регионалном привредном комором Шумадије и Поморавља и Бизнис иновационим центром поприма нове димензије на задовољство свих актера.
Факултет је остао привржен сарадњи са свим значајним институцијама са којима традиционално добро сарађује, као што су: Народна банка Србије, Савез економиста Србије, Научно друштво економиста Србије, Заједница Економских факултета Србије, Савез рачуновођа и ревизора Србије, Удружење банака Србије, Заједница економских, правно-биротехничких и трговинских школа Србије и Друштво економиста града Крагујевца.
Економски факултет са поносом истиче одличну сарадњу са Студентским парламентом, али и појединачним студентским удружењима и асоцијацијама, као што су: Удружење студената Економског факултета - УСЕФ, Удружење студената СЕКОФ, Клуб студената са модула Рачуноводство и пословне финансије - АКТИВА и Meђунaрoднa aсoциjaциja студeнaтa eкoнoмских и тргoвинских нaукa - AIESEC. За наставнике и сараднике студенти су најзначајнији партнер у образовању и њима се, у свакодневним активностима, посвећује посебна пажња.
Економски факултет посебно место придаје студентском спорту и студентским спортским такмичењима и поноси се успесима које студенти постижу. Међутим, највећи успех постигао је нeизoстaвни дeo Економског фaкултeтa - Клуб малог фудбала Eкoнoмaц кojи je, нoсeћи грб Факултета прoслaвиo Економски факултет, кaкo у зeмљи, тaкo и у инoстрaнству. Клуб малог фудбала Економац 11 пута је био првaк Републике Србиje и 5 пута oсвajaч Купа Републике Србиje и вeомa je рeспeктaбилнo имe у футсaлу нa пoдручjу читаве Eврoпe.
Toкoм свoг рaзвoja, Eкoнoмски фaкултeт je кoнтинуирaнo рaдиo нa пoбoљшaвaњу стандарда и услова рада. С тим у вези, посебно треба истаћи улагања у адаптацију и реновирање хола, амфитеатра, библиотеке, мокрих чворова, компјутерских лабораторија и учионица. Захваљујући таквом приступу, Факултет данас има мултимедијално опремљен наставно-истраживачки простор, на коме студира преко 2500 студената, на свим нивоима студија. У наставно-научном процесу учествује 75 запослених, од тога 58 наставника (редовних и ванредних професора и доцената), 2 наставника страног језика, 1 асистент са докторатом, 5 асистената, 3 сарадника у настави и 6 истраживача приправника, док је у ваннастави запослено 40 чланова колектива, што укупно чини 115 запослених.
Постигнути резултати несумњиво сврставају Економски факултет у угледне и престижне наставно-научне институције економске, менаџерске и пословно-информатичке струке. Међутим, сви ти резултати обавезују нас и упућују на континуирана ангажовања и у наредном периоду, која треба да очувају и унапреде позицију Економског факултета међу високообразовним институцијама, а будућим студентима омогуће стицање релевантних теоријско-методолошких и практичних знања.
Нема сумње, пређени пут од 60 година, може се оценити као период успешног и континуираног развоја. Заслуге за то припадају бројним институцијама и организацијама, пре свих, Економском факултету Универзитета у Београду, истакнутим појединцима, бившим и садашњим студентима, свим запосленим наставним и ненаставним радницима, који су радили и који и сада раде на Економском факултету. Нажалост, многи од учесника шездесетогодишње историје, нису више међу нама, али резултати које су постизали током свог ангажоваања, остаће трајно уткани у темеље ове институције. Ово је прилика да им, у име Економског факултета, упутим велику и вечну захвалност.
У времену које је испред нас, Економски факултет ће наилазити на бројне изазове, који ће долазити како од потреба привреде, тако и од савременог образовног система. Савремени образовни системи, у свом приступу и схватању, циљевима и задацима, мењали су се радикално протеклих деценија, а данас поседују квалитативно нова својства и потенцијале који су готово неупоредиви са традиционалним образовањем од пре двадесет и више година. Коришћење европских стандарда у образовању значи планирати, организовати, управљати, контролисати, трансферисати и имплементирати их у наше образовање што је комплексан, интердисциплинаран и високософистициран процес који еволуира у складу са развојем научних сазнања теорије и праксе.
Реформа студија не подразумева само промену наставних планова и програма, већ и повећање техничке опремљености наставног процеса, увођење нових начина организовања предавања и вежби. То свакако подразумева подстицање студената на стваралачки начин размишљања, на дедуктиван начин истраживања и примену тих знања и вештина у практичне сврхе.
Чврсто стојим на становишту да ће, на основу свог кадровског потенцијала и материјално-техничких ресурса, Економски факултет одолети свим изазовима новог времена и да ће, у свом систему вредности, на првом месту и даље истицати људе, као ствараоце и носиоце темељних вредности квалитетног образовања, негујући, при том, партнерске односе, дијалог, транспарентност, креативност, професионалну етику и осећај поноса за остварене резултате. Истовремено, стварање и развој тих вредности, одвијаће се на високом и професионалном нивоу, подржавањем и афирмацијом стручног и личног развоја појединца, породичних вредности, са пуном друштвеном одговорношћу за време у коме живимо, а све са циљем убрзаног генерисања и увећавања интелектуалног капитала, који ствара перспективу, просперитет и будућност.
Ослоњен на остварено, а отворен за ново и прогресивно, Економски факултет ће своју конкурентску предност градити на квалитетном наставном кадру и наставним плановима и програмима, конципираним у складу са најновијим достигнућима економске науке и захтевима пословне праксе. У том смислу, Факултет ће ставити у функцију све своје људске, научне и стручне капацитете, како би остао лидер, у стварању и примени знања, вештина и компетенција у управљању економским системима, али и како би постао покретач економског развоја града Крагујевца и Републике Србије.
Верујем да су темељи Економског факултета чврсти и да ће пређени пут, у протеклих 60 година, бити прави путоказ за све изазове времена које долази.
Без обзира на сва очекивања, од којих ће многа, можда бити и изневерена, без обзира на често потцењену улогу појединца и релевантну улогу целог тима наставника, сарадника, ненаставног особља и студената, позивам вас, у име неког новог истрајног тима, да поводом следећег великог јубилеја, направимо нови биланс наше институције, доказујући да је могуће одупрети се „усуду српског дисконтинуитета“.
Декан Факултета
Проф. др Петар Веселиновић
